NEMOJ MI SNOVE UKRASTI

NEMOJ MI SNOVE UKRASTI
Nemoj
mi snove ukrasti.
Nemoj,
ako ne znaš da sanjaš.
Ostavi
moje oblake,
i sa njima,
moja putovanja,
mojom sobom,
tragom sećanja...
Ne otvaraj,
ni moje prozore,
pobeće mi
oblaci.
Taman sam ih
ukrotio,
na pašnjacima snova,
napojio,
sa izvora mašte,
namirio,
za buduća sećanja...
Ako hoćeš da uđeš,
polako odškrini vrata,
ne zvoni,
ne kucaj,
da mi ne probudiš
oblake.
Slobodno uđi,
i ovako je otvoreno.
Ali jedno
da te zamolim...
Ne kradi mi SNOVE!
To je sve što mi je
ostalo...
Gorki